Pod utiscima pozitivnih komentara naših klijenata i saradnika na temu agencijske novogodišnje akcije sa tržnim centrom ’’Stadion’’, koja je imala za cilj buđenje svesti i promenu negativnih navika vozača prilikom parkiranja, razmišljam koliko je relativno malo potrebno da se pokrene združeno delovanje i društvena odgovornost stavi u kreativni kontekst brenda.
Piše: Maja Subotić, Managing Director SVA
Činjenica da smo za rekordno vreme pronašli prave partnere i pokrenuli CSR projekat bez prethodnog ispitivanja senzibiliteta potencijalnih saradnika i bez namere da se bilo kome dodvorimo, potvrđuje sve velike brend teorije. One koje su utemeljene na “življenju” kompanijskih vrednosti i deljenju istih sa svim stejkholderima, kao i to da je moguće lako stići od ideje do realizacije kada se radi ono u šta se i veruje.
Šta danas uopšte znači biti društveno odgovorna kompanija, a da ne gledamo ušminkane veb strane, brošure i izveštaje?
Krenula bih od konstatacije da se društveno odgovorno ponašanje pravnih lica odavno našlo u redovnim agendama poslovanja svih većih i ozbiljnijih kompanija.
Čuvena skraćenica na engleskom jeziku za ovaj vid poslovanja – CSR – svakodnevno se koristi. To ne znači da je prepozavanje ovog termina uspeh, pošto na menadžment nivou ima još dosta prostora da se društveno odgovorno poslovanje demonstrira i praktikuje svakodnevno, prožimajući sve operacije kompanije i korporativnu kulturu, a ne samo u okviru postavljenih, mnogo užih CSR inicijativa i programa unutar tih istih kompanija.
Održivo poslovanje sa svrhom ima jednostavnu logiku, koju svi mogu lako da razumeju. Ipak, u današnje vreme, s intenzitetom aktivnosti na i van posla, globalnim krizama koje se nadovezuju uzrokujući hektičnu jurnjavu za postizanjem komercijalnih ciljeva, društveno odgovorno ponašanje se mahom svodi na izdvajanje vrlo značajnih budžeta za određeni CSR cilj i realizaciju konkretnog programa.
Ovo donosi izvesne benefite, ali teško da se za takvo, ’’kampanjsko’’ bavljenje ovim pristupom poslovanja može zaista reći da je suštinsko, pravo, organsko, kao što tvrdi da jeste.
Evo konkretnog primera radi boljeg razumevanja iznetog mišljenja.
Decembar protekle godine koju smo nedavno ispratili bio je prepun različitih korporativnih događaja i druženja. Za potrebe ovih dešavanja, bilo da se radi o internoj ili eksternoj javnosti, zaposlenima ili partnerima, troše se ne tako mali budžeti za produkciju događaja. Oni skoro uvek podrazumevaju veliku količinu PVC materijala za potrebe brendiranja (cerade, baneri, pločasti materijali kao što je foreks, bilbordi…).
Inicijativa NALED-a i njihova saradnja s EkoBag socijalnim preduzećem, koje se bavi izradom unikatnih torbi, novčanika i ručno pravljenih proizvoda, može samo u malom procentu da sanira ovu masovno zastupljenu poslovnu praksu.
Tako imamo situaciju u kojoj kompanije s jedne strane izdvajaju značajne budžete za pošumljavanje i sl. ekološke programe, a onda bez razmišljanja na korporativnim događajima potroše još toliko novca za jednokratni brending, koji ne može da se reciklira. Složićete se da ovo nema mnogo smisla, a nije da su kompanije ultimativno zle i da njihovi predstavnici iz marketinga imaju loše namere.
Jednostavno, ovo je samo dokaz da CSR nije zapravo deo njihove poslovne kulture i strategije, iako deklarativno i delimično funkcionalno to jeste. Onog momenta kada se u poslovnom životu budemo ponašali kao u svom domaćinstvu, vodeći računa o potomstvu, možda ćemo imati više kolektivnog uspeha.
Ne možemo reći da je ovo neki novi, alternativni pristup, jer se globalno industrija uveliko transformiše, kao što to čini npr. tekstilna industrija. Ona osim prikupljanja nošene garderobe propagira kupovinu modnih artikala od prirodnih materijala i/ili recikliranih sintetičkih materijala.
Dakle, tema nije da poslovanje treba da stane i potpuno se transformiše, već da poslovne odluke i fokus po svim osnovama funkcionisanja jedne firme bude sve više utemeljen u konceptu i praksi održivog poslovanja i života.
Kako to možemo da povežemo s delovanjem kreativnih agencija?
SVA sa svojim zaposlenima, kolegama iz struke, NGO sektorom, obrazovnim institucijama i mladima, treba da se posveti edukaciji i motivisanju klijenata kako bi kroz svaki mogući kanal komunikacije demonstrirali suštinsku poslovnu posvećenost i istinsko CSR delovanje kroz prizmu sopstvenih i klijentovih brend vrednosti.
Zajedničkim trudom i konkretnim primerima možemo lakše i brže da delujemo na javnost, fizička lica i pravni sektor u celini. Zato što smo svi mi deo i jednog i drugog, pa kada napravimo pomak na jednoj teritoriji vrlo verovatno ćemo to da ponovimo i da se zalažemo za iste principe u našoj drugoj roli.
Nikada nije suvišno da se jednom CSR temom bavimo iz više uglova. Kroz različito kreativno izražavanje, u različito vreme, s različitim partnerima – jer smo svi svesni koliko je navike teško menjati, zbog čega je ponavljanje poruka zaista majka znanja.
Takođe, kada nam se klijent sledeći put obrati za predlog brendiranja kancelarija, prodajnog objekta, događaja i sl, mi treba da budemo inicijatori održivih idejnih rešenja koja će podrazumevati upotrebu prirodnih materijala, kao i oblika i elemenata brendinga koji se mogu u drugoj prilici lako modifikovati, nadograditi i ponovo iskoristiti.
Ima tu još prostora za razmišljanje, ali kao i u našem slučaju dovoljno je krenuti malim koracima kako bi se stekla navika da se o strategiji društveno odgovornog poslovanja razmišlja šire i dublje i uvek u korelaciji s brendom.
Za kraj, nemam dilemu da je CSR prava i suštinska inspiracija za brendove, pa ko razume šta brend znači i koju snagu poseduje, vrlo lako može u svoj svakodnevni svet da integriše i društveno odgovorno poslovanje.
View this post on Instagram